Novembar 2004: Glumac Žarko Radić ostao je upamćen kao Jastreb u „Kapelskim kresovima”, „drug poreznik” u „Pričama iz majstorske radionice”, jedan je od sedam sekretara SKOJ-a u istoimenoj TV seriji, Boban u „Otpisanima”… Rođen je u Splitu 1950. godine, u Beograd je došao sa 19 godina i sve do 1990. bio veoma popularan i angažovan glumac u TV filmovima, serijama, predstavama u Pozorištu na Terazijama i Zvezdara teatru. Zato su ga čak i u Hrvatskoj nazvali „beogradskim glumcem”. Raspad Jugoslavije Žarka Radića odvodi u Montreal gde je sa sinovima Vedranom i Ognjenom i suprugom Snježanom živeo sedam godina. Preselili su se zatim u Boston, gde je on izgradio uspešnu karijeru biznismena. Pre četiri godine vratio se u Split, igra u tamošnjem pozorištu, da bi pre nekoliko meseci zaigrao jednu od glavnih uloga u hrvatskoj telenoveli „Vila Marija”. Snimanje serije je završeno, i Žarko Radić je dva dana bio gost Pink televizije, koja ovu seriju svakodnevno prikazuje.

Za „TV Novosti”, ovaj dobro poznati Beograđanin iz Splita govori o svojim planovima, sećanju na Beograd i o telenoveli „Vila Marija” u kojoj tumači lik Tomislava Juraka, koji ga je vratio na male ekrane.
„Prošetaću Terazijama, Knez Mihailovom, nadam se da ću stići da se vidim sa nekim starim prijateljima — Duškom Kovačevićem, Srbom Milinom, mojom velikom prijateljicom Zlatom Numanagić, Darkom Bajićem, Draganom Bjelogrlićem… Znate, glumci su velika deca, i celi život to ostaju. Naš posao je jedna fina igra, mi volimo da se viđamo, družimo između sebe, imamo puno doživljenih zajedničkih situacija, kratkih druženja na snimanjima, koja ostaju upamćena za ceo život. Drugačije je to kod glumaca nego u nekim drugim profesijama, jer u glumi, igramo se nekim najintimnijim emocijama. Drago mi je da sam ovde na Pinku sreo Seku Sablić sa kojom sam igrao u Kovačevićevoj predstavi… Taj deo svog života nosim duboko u sebi i to niko ne može da izbriše.”


Žarko Radić u društvu Mije Begović
Žarko Radić i Mia Begović u seriji „Villa Maria” – Izvor: YouTube/Screenshot/N M

Šta vam prvo pada na pamet iz tih beogradskih dana?
„Da vam pričam o šetnjama ulicom Kneza Miloša u četiri ujutro? Ili o šetnji do Novog Beograda, preko mosta, po kiši, bos…? Moja žena je ovde studirala, i sećam se da smo se jednom posvađali, pa sam sa mojim drugom, glumcem iz Kragujevca Mirkom Babićem, otišao u Ulicu Džordža Vašingtona da joj otpevamo serenadu. Snježana to nije, naravno, čula, jer je živela na petom spratu, ali mi smo, ipak, otpevali serenadu! To nikada neću da zaboravim. Imam mnogo, mnogo savršenih uspomena…”

Sada živite u Splitu i radite kao glumac u tamošnjem pozorištu. Šta je sa vašim poslom u Americi?
„Nemam više posao u inostranstvu, sada pokušavam da živim isključivo od glume. Ove godine sam, zapravo, nešto između. Za Božić ću četvrti put za godinu dana otići u Ameriku, jer mi je cela familija tamo. Posle „Vile Marije” i tog napornog posla, treba mi odmor koji ću provesti sa porodicom. Pre dva dana završeno je snimanje svih 160 epizoda. To je stvarno rudarski posao, jer smo svakodnevno radili 20-30 strana teksta koji smo dobijali najčešće — dan pre. Kada smo počinjali nisam mogao da zamislim da sam lično u stanju da zapamtim toliko teksta. Ma, bilo je zaista naporno, morao sam da iznajmim stan blizu mesta gde smo snimali da bih na sve načine sebi olakšao.”

Da li gledate „Jelenu”, našu verziju telenovele?
„Nisam je još gledao, ali bih veoma voleo da vidim Irfana, Aljošu i ove moje…”


Žarko Radić se čudi
Žarko Radić u seriji „Villa Maria” — Izvor: YouTube/Screenshot/Villa Maria

Kakav je vaš odnos prema žanru telenovele?
„Nisam nikada fledao telenovele, uhvatio sam možda par scena kada odem kod roditelja koji gledaju. Ima ih raznih — izuzetno dobro napravljenih, ali i onih koje su smeće. Mislim da sapunica ne mora da bude uvek loša, ona može da bude bolja i gledljivija od lošeg klasika. Potrebna je dobra energija, ozbiljnost i dobar dijalog da biste dobili dosta zanimljivu i dobru sapunicu.”

Ima li nekih planova da dođete i u Beograd zbog posla?
„Veoma bih voleo. Nadam se samo da će proraditi avio-linije, jer iz Splita, u kojem se najlakše relaksiram, teško je dolaziti u Beograd autom. Imao sam ponudu od Gorčina Stojanovića da igram u njegovoj seriji „Lisice”. Trebalo je da igram direktora jedne agencije, ali mi je putovanje bilo problem, jer bi se vikendom snimalo, a preko nedelje bi se vraćao u Split. Previše komplikovano.”


Žarko Radić vodi poslovni razgovor
Žarko Radić komunicira sa saradnicom u seriji „Villa Maria” — Izvor: YouTube/Screenshot/Villa Maria

Žarko Radić — Snježana, Vedran i Ognjen

Šta radi ostatak vaše porodice u Americi?
“Moja žena Snježana je savršeni arhitekta. Kada smo otišli u Ameriku, ona je našla posao, radi u jednoj od najboljih firmi. Uspela je, konačno, da ostvari sebe, jer je dok smo živeli u Beogradu bila sva posvećena deci i porodici. Teško nam je sada jer smo odvojeni, ali ona je zaslužila da ostvari svoj profesionalni san.
Moj stariji sin Vedran je u Bostonu otvorio kompaniju. Malo mu pomažem jer imam više iskustva od njega, pa zajednički radimo na novom projektu — dobili smo licencu za jednu igračku koja još uvek ne postoji na ovom tržištu. Vedran je dobio pravo da je distribuira na prostore bivše Jugoslavije, pa i zato dolazim ovde. Mlađi sin Ognjen, prošle godine je diplomirao sociologiju na Pristonu i upisao prava na ‘Kolumbija univerzitetu’ u Njujorku. On je super tip, i ja sam jedan ponosan tata.”


Žarko Radić — Rezime 1

“Nikad neću zaboraviti serenadu koju sam u Ulici Džordža Vašingtona pevao svojoj ženi.”

Rezime 2

“Glumci su velika deca, i celi život to ostaju. Zajedno se igramo najintimnijim emocijama, i to se pamti za ceo život.”


After Reading – bonus tekstualni materijal

Naredno druženje sa čitaocima sajta „TVinemania” zakazujem za 1. decembar, a do tada možete da pročitate intervju sa Jelenom Đokić iz časopisa „TV Novosti” iz 2004:

Intervju sa Jelenom Đokić iz 2004.

Razgovor sa Žarkom Radićem vodila: Jelena Živković
Naslovna slika odrađena u programu Photoscape X Pro.
Obrada celokupnog materijala: Sve nostalgično
(„TV Novosti”, br. 2082, 17. novembar 2004.)