Skunk Anansie, novembar 1996: Poslednje dve godine su senzacija u Engleskoj. Londonski kvartet sa optički i akustički najintrigantnijom ženom na rock sceni Skin, nedavno je objavio novi album „Stoosh”, zaposevši tako vrhove svetskih top-lista, pretendujući i na titulu „najveće senzacije godine”.

Front(wo)man Skin obično najviše priča za vreme intervjua; bubnjar Mark obično ćuti jer je nov u bendu, reklo bi se; basista sa dredovima Cass je, u stavri, senior benda; Ace pokušava da dođe do reči u retkim trenucima kada Skin izgubi dah od pričanja.

Posle talasa zaprepašćenja nastalog nakon njihovog pojavljivanja pred širom publikom, četvorka iz Londona (where else?) je izbacila i novi album pod nazivom „Stoosh”, koji je bez problema na top-liste ušao na velika vrata, bez obzira na to što je praktično nemoguće stilski ga definisati.

„Stoosh je izraz koji sasvim sigurno nećeš naći ni u jednom rečniku”, pokušao je da objasni Cass nadvikujući Skin i Ace. „Kada se potpuno šik središ i pritom odbiješ da sedneš na neku odvratnu stolicu, onda si stoosh. Ali to uopšte nije pogrdna reč. Nema nikakve veze sa naduvenošću. To je kompliment”, konačno razrešava misteriju Skin, koja se, u stvari, zove Deborah i koja je, između ostalog, nekada imala zaista dugačku kosu.

„Zamisli da ideš na neku dodelu nagrada. Obučeš fino odelo i izgledaš ozbiljno, a pritom ostaješ potpuno ono što jesi. Tada si stvarno ‘stoosh'”.


Skunk Anansie - 1 - 1996/1997
Skunk Anansie – scena iz spota za hit „Hedonism” – Izvor: YouTube/Screenshot/SkunkAnansieOfficial

„Skunk Anansie” su na najboljem putu da postanu prave zvezde. Rani samostalni nastupi po klubovima su privukli sve koji vole zanimljive novosti na sceni, kao predgrupa na koncertima Lenija Kravica i Bon Džovija su zainteresovali mainstream klijentelu, a kada su počeli da se pojavljuju u TV emisijama na muzičkim kanalima, te dobili VIVA nagradu, postali su već sasvim dovoljno viđena i pretpoznatljiva lica.

„VIVA nagrada za najbolji novi bend je bila simpatična, ali nisu nam je dodelili gledaoci”, kaže Skin, a da je pritom očigledno da je ta primedba ni najmanje ne dotiče, a kamoli da joj je krivo. „Takve stvari mi ne uzimamo ozbiljno. U svakom slučaju smo zaslužili tu nagradu. Razbili smo se od posla. A osim toga smo i odsvirali dve stvari uživo i dobro se zezali.”

Zahvaljujući „Stoosh” albumu bend će sigurno i s punim pravom biti sveprisutan u medijima, a ugovorena je već i velika turneja. Iako je album „Paranoid and Sunburnt” često bio predmet kritika, Skunk raste i praši negde između Rage Against The Machine i Mother’s Finest. Singlovi kao Yes, it’s fucking politicial, All I want, ili pop-numere kao Infidelity (Only you) polako osvajaju, kako nove fanove, tako i tržište, i otvarajući bendu velika vrata muzičke scene. S druge strane, „Stoosh” je bolje produciran od prethodnog albuma, u kom je bilo previše rupa u vokalnim i gitarskim partijama.

„’Stoosh’ pokazuje šta smo stvarno mi”, objašnjava Ace. „Rock bend koji sačinjavaju četiri osobe. Posle ‘Paranoid…’ smo često slušali o tome kako su ljudi oduševljeni albumom, ali da im se uživo mnogo više dopadamo. Ovog puta smo hteli da se i na ploči predstavimo onakvi kakvi smo na bini. ‘Stoosh’ bolje govori o nama nego ‘Paranoid’. Slučajno smo uključili i gudače jer nam se to sviđa, a oni mogu, kad god hoćemo, da sviraju sa nama kao gosti.”


Skunk Anansie 1996/1997 - 2
Skunk Anansie – scena iz spota za hit „Twisted” – Izvor: YouTube/Screenshot/SkunkAnansieOfficial

„Sve to sa poređenjem sa RATM ili Mother’s Finest moralo bi sada konačno da se završi”, tvrdi Skin. „Ali to nije jedini razlog što ‘Stoosh’ zvuči drugačije nego ‘Paranoid and Sunburnt’. Jednostavno nismo bili raspoloženi da pravimo istu ploču dva puta. Dve godine smo bili na turneji i za to vreme naučili još ponešto o sebi i bukvalno sazreli. Osim toga smo ‘Stoosh’-om dokazali da smo imuni na trendove, modu, ili trenutna događanja na sceni.”

Ovi ekstremi u granicama ukusa jednog normalnog rock fana i Skin svojom harizmom ipak privlači i pobornike mainstreama, tako da su „Skunk Anansie” savršen primer benda za celu porodicu. Laska im tinejdžerska, rok, mainstreeam i ženska štampa, kao i Wattie iz „Exploiteda”.

„Mi se, u stvari, krećemo u svim mogućim muzičkim pravcima”, smeje se Ace. „Svirali smo sa Bon Džovijem, Lenijem Kravicom, ‘Sepulturom’, ‘Rage Against The Machine’, ‘Therapy?’, ‘Massive Attack’ i Bjork. Svaki put je funkcionisalo i uvek smo se dobro osećali.”

„Mogli smo da nastupamo i sa ‘Kiss’ u Doningtonu, ali smo ipak dali prednost ‘Bizzare-Festivalu'”, dodaje Skin. „Ako je metal, onda bih molila pravi cool metal, a ne loš rock. ‘Sepultura’ i ‘Korn’ su majstori. Ali ‘Kiss’ i ‘Metallica’ — stvarno… Sa Bon Džovijem isto nikada više nećemo ništa da radimo.”

Ni o Petru Steeleu ne bi bilo dobro pričati sa Skin zbog njegovog nedefinisanog odnosa prema ženskom rodu.
„Ko to kaže? Ne znam čoveka”, negoduje ona. „Znam ko je, ali još nisam čula ni jednu njegovu ploču. Da to nije nekakva death metal tričarija? To je zaista užasno. Što smo poznatiji, to nam pripisuju sve više obskurnih citata. Nikada neću reći ništa loše o bendu koji ne poznajem.”


Skunk Anansie 1996/1997 - 3
Skunk Anansie – scena iz spota za hit „Twisted” – Izvor: YouTube/Screenshot/SkunkAnansieOfficial

„Skunk Anansie” su i tako suviše zauzeti da bi se bavili plemenom svojih kolega. Pored usviravanja novog LP-a i konstantnih turneja, u poslednje vreme su morali da počnu da se zanimaju i remiksima.
„U Engleskoj je u poslednje vreme postalo stvarno očajno”, žali se Skin. „Odmah se pojave dva različita CD-a većine singlova, tako da kao bend moraš odmah da izađeš sa sedam pesama za jedno jedino izdanje. To je užasan pritisak. Kada si stalno na putu kao mi, nemaš vremena da stalno izbacuješ nove stvari. Naročito ako se odlučiš isključivo za najviši kvalitet. Naravno da je to i pitanje para. Kako za bend, tako i za fanove, koji moraju duplo da plaćaju.”

A pritom je i inspiracija za nove kompozicije, što pokazuje epsko-orkestralni remiks stvari Rise Up koji je, u stvari, do nepretpoznatljivosti prerađena jedna nežna kompozicija sa albuma „Stoosh”.

I Skin svojom agresivnom erotikom predstavlja bend, kršeći kliše sliku ljute ravnice u vojničkim čizmama. Zbog toga će ona sasvim sigurno ostati ljubimica medijske predstave benda. Ćelava dama rado priča i peva o seksu, neverovatno je fotogenična, živi za žurke i pritom je dovojno tvrdoglava da najobičniji razgovor brzo pretvori u dubokoumnu diskusiju. Nje ni čudo što ostatak benda ostaje u pozadini i bez prava glasa.
Skin se to dopada, ali jasno kaže da „to nikako ne dolazi od nas. Mi smo se uvek predstavljali kao celina.”

Druga etiketa koja je nalepljena pevačici „Skunk Anansie” je Political Correctnes, upravo zbog njenih stavova i načina na koji ih iznosi.
Ipak, Cass uverava da „u ovom bendu niko nije politički korektan.”
Skin ponovo traži reč. „Na ‘Stoosh’-u imamo neke vrlo osećajne delove, ali nešto kao ‘Glorious Pop Song’ je u prvom redu parodija. Interesuje nas politika i sigurno da postoji i politička nota u onome što radimo. Ali mi nismo ni ‘Rage Against The Machine’ ni ‘Chumbawamba’. Uz to ide i činjenica da nas kritikuju za stvari koje nikada nismo rekli. Ne puštamo da nam novinari diktiraju o čemu će da govore naše pesme. Naročito ne dok se sva ova sranja događaju svuda okolo. Ljudi bi trebalo da su jako zainteresovani za politiku. Ne partijski zainteresovani, već dobro informisani. O tome govori ‘Yes, it’s fucking political’. Moraju da postoje bendovi koji imaju šta da kažu. Kao što postoje bendovi koji sviraju ljubavne pesme. A ne možeš da kažeš da za tako nešto nema mesta jer se tu odmah javlja fašistička cenzura.”


Skin 1996/1997
Skunk Anansie – scena iz spota za hit „Hedonism” – Izvor: YouTube/Screenshot/SkunkAnansieOfficial

Tekst priredila: Ivana Vasić
Naslovna slika odrađena u programu PhotoScape X Pro.
Obrada celokupnog materijala: Sve nostalgično
(„Super tin”, br. 26, 22. novembar 1996.)


Kompletan album ‘Stoosh’ iz 1996. godine

After Skunk Anansie – bonus audio-video-tekstualni materijal

Na sajtu „Tvinemania” je objavljen drugi tekst otkako je ‘RetroPressAdria’ postao ‘Sve nostalgično’ — intervju sa Nikolom Đuričkim iz 1996:

Intervju sa Nikolom Đuričkim iz 1996.